”Apoteka Vranje“

17000 Vranje

Ul. „K.S.Prvovencanog“ 43

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Povodom 31.januara, Nacionalnog dana borbe protiv duvanskog dima, Apoteka Vranje organizuje zajedničku akciju za odvikavanje od pušenja. Tim povodom pozivamo predstavnike medija da 01.02.2010. u 11h dodu u prostorije Apoteke 1 u ulici Stefana Prvovenčanog 43 i isprate našu zajedničku akciju.

Povodom 31. januara, Nacionalnog dana za borbu protiv duvanskog dima, Apoteka Vranje u saradnji sa kompanijom Ivančić i sinovi organizovaće besplatno savetovalište za odvikavanje od pušenja.

Ukoliko ste pušač i imate želju da ostavite cigarete ili ukoliko u porodici imate nekoga kome bi toplo preporučili da se oslobodi ove ružne navike, dođite u ponedeljak 1. februara u apoteku Vranje I u ul. Stefana Prvovenčanog br. 43 u periodu od 9h do 14h časova.

Obučeni stručnjaci, lekari i farmaceuti, daće vam osnovne informacije o nastanku nikotinske zavisnosti i na koji način možete najefikasnije i najbezbolnije da postanete bivši pušač.

Dr med. sc. Zorica Plavšić - magistar nauka za javno zadravlje

Gradski zavod za plućne bolesti Beograd

KAKO PRESTATI SA PUŠENJEM ?

Nekoliko poražavajućih činjenica….

· U Srbiji puši oko 2 miliona stanovnika.

· Pušenje cigareta je faktor rizika za nastanak velikog broja oboljenja kao i smrtnog ishoda. Ohrabruje cinjenica da je lako spreciti štetni efekat duvanskog dima.

· Svake godine oko 3 miliona stanovnika na zemaljskoj kugli umre zbog posledica duvanskog dima, a 1/3 potice iz zemalja u razvoju.

· Cigarete su odgovorne za 20% smrtnih ishoda u SAD.

U SAD 46 miliona odraslih Amerikanaca puši ali vecina želi a prekine. Od 1965. godine više od 49% odraslih koji su pušili prestali su. U Srbiji, prema podacima iz 2000. godine, svaki drugi odrasli muškarac, svaka treca odrasla žena i svako cetvrto dete uzrasta 15-19 godina su bili pušaci. U periodu od 2000. do 2006. razlicite aktivnosti na prevenciji pušenja dovele su do toga da smo 2006. imali 7% manje pušaca, a 4 od 5 pušaca želi da prestane da puši.

Pušaci znaju da je duvan štetan, a ipak nastavljaju da puše. Zašto im je teško da prekinu? Zašto neki pušaci bezuspešno pokušavaju više puta ali im ne uspeva da definitivno prekinu?

Osnovni sastojak cigareta je seckano lišce duvana koje sadrži nikotin, izuzetno jak insekticid, ali i vrlo aktivan alkaloid koji stvara zavisnost. Od trenutka kada se duvan posadi dodaju se razne hemijske supstance koje treba da zaštite biljku i omoguce njen rast i razvoj. U toku proizvodnje cigareta duvanska industrija koristi preko 4000 razlicitih hemijskih supstanci, otrove, iritanase, radioaktivne materije. Dokazano je da preko 60 supstanci izaziva pojavu malignih oboljenja. Sumpor se dodaje da bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju. Olovo, da bi se korigovao ukus i zbog ovog sastojka pušaci cesto osjecaju metalni ukus u ustima. Da bi se stabilizovala vlaga, proizvodaci ubacuju antifriz. Da se pepeo ne bi krunio dodaju se azbestna vlakna, a da bi bio beo ubacuje se titan-dioksid. Kako su proizvodaci poceli da dodaju amonijak u cigarete ubrzao se prenos nikotina iz pluca do mozga sa 8, smanjio na 3-5 sekundi. Dokazano je da amonijak stvara ozbiljne promjene u mozgu u smislu bržeg stvaranja zavisnosti. Sve ove supstance ubrajaju se u najotrovnije hemikalije koje su ikada sintetisane.

Kompanije ne razmišljaju o štetnom efektu ovih hemikalija, o zdravlju onih koji korste cigarete, one samo žele da se kod pušaca što pre razvije zavisnost, kako bi sebi obezbedili one koji ce kupovati njihove proizvode.

Kada cigareta pocne da gori mnoge hemikalije koje su dodate prolaze kroz proces oksidacije i postaju još štetnije. Zato je duvanski dim jedan od najsmrtonosnijih otrova. Zato se kaže da su štetne posledice duvanskog dima rezultat torture i zlostavljanja sopstvenog organizma.

Šta se dešava kada pušac udahne dim cigarete?

Delovanje nikotina je uslovljeno trenutnim stanjem konzumenta - uzbudenu osobu smiruje, a smirenu osobu oživljava. Nije li to dovoljno da se zapitamo kolika je, zapravo, njegova moc? Proizvodaci cigareta su u razdoblju od 1997. do 2005. godine povecali kolicinu nikotina u cigaretama na 11 posto. Statisticka analiza pokazala je da se kolicina nikotina iz godine u godinu stalno povecava, oko 1,1% svake godine, a cigarete se prave tako da se mogu duže pušiti. To dvoje u kombinaciji daje proizvode koji izazivaju sve vecu zavisnost.

Sa dimom nikotin dolazi u pluca, a zatim putem krvi odlazi u srce i potom do mozga. Neurohemijski efekti nikotina ostvaruju se vezivanjem za nikotinske acetilholinske receptore ( a 4 ß 2 subjedinica). U mozgu nikotin podstice neurone na lucenje neurotransmitera . Jedan od njih je dopamin, supstanca koja pruža osecaj zadovoljstva. Kada koncentracija nikotina u krvi pada javlja se zelja za novom dozom , novom cigaretom. To je prvi apstinencijalni simptom. Zato je nikotin droga koja stvara jaku zavisnost slicnu zavisnosti na heroin.

Dok proizvodaci nisu ubacivali amonijak, 15 posto pušaca moglo je lakše, bez strucne pomoci, da ostavi cigarete, a sada se taj procenat krece od 0,1 do 0,2 posto.

Uz izuzetno snažnu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku pušenja. Kriza koja pocinje vec posle dva casa od poslednje popušene cigarete, može da traje i do šest meseci. Pušac je suocen sa jakom željom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uzrujan, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srcani rad, koncentracija je niža, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad, prisutni su bolovi u mišicima, nesanica ili jaka želja za snom.

Potrebno je 72 sata da se nikotin eliminiše iz krvi, a 90% nikotinskih metabolita eliminiše se iz tela preko urina.

Neverovatno je kako smrtonosni insekticid može da komanduje mozgom, utice na zdravlje i odreduje dužinu života. Najefikasnije oružje protiv nikotina je i uvek je bila inteligencija ali ako je upotrebimo.

Zašto prestati?

· Pozitivni efekti prestanka pušenja vidljivi su odmah.

· Nakon godinu dana po prestanku rizik od nastanka srcanih oboljenja smanjuje se za 50%.

· Prosecna dužina života kod muškaraca koji prestanu da puše u starosti 35 do 39 godina povecava se za 5 godina.

· Prosecna dužina života kod žena koje prestanu u istom uzrastu povecava se za 3 godine.

· Prosecna dužina života i kod muškaraca i žena koje prestanu da puše u periodu izmedu 65 i 69 godine produžava se za 1 godinu.

U praksi se pokazalo da su mnogim pušacima pored strucnih saveta potrebni i lekovi kako bi uspešno i za ceo život ostavili cigarete.

Postoji slicnost izmedu nikotina i citizina u hemijskoj strukturi. Citizin takode ima afinitet da se vezuje za a 4 ß 2 receptore, ali je taj afinitet 7 puta veci u odnosu na nikotin. Postoji slicnost i u farmakološkim efektima.

Razlika je veoma važna. Citizin nije toksican i ne stvara zavisnost. Zato se i koristi kao efikasan i dobro podnošljiv lek u lecenju nikotinske zavisnosti. Deluje tako sto obezbeduje dovoljan i konstantan nivo dopamina u mozgu i smanjuje dopaminergicni odgovor na dejstvo nikotina. Kao rezultat dolazi do gubljenja želje da se zapali cigareta i izostajanja simptoma nikotinske zavisnosti.

Na našem tržištu Citizin se nalazi u obliku tableta koje se koriste samo 25 dana. Vazno je da pušac najpre porazgovara sa lekarom ili farmaceutom, a zatim da tacno po uputstvu koristi lek. Ono što ce ohrabriti pušace - nije potrebno da prestanu da puše kako bi poceli da koriste ove tablete, ali pušenje treba prekinuti do 5 dana od pocetka terapije.

Statisticki podaci pokazuju da svake godine 1.3 miliona pušaca uspe da prekine. U proseku 20 - 40 % onih koji prestanu nisu pušili ni posle 12 meseci. Mnogi pušaci više puta pokušavaju da prestanu ali im to ne uspeva. Medutim ukoliko ne pokušaju ponovo, nece ni znati da li stvarno mogu to da ucine.

Dr med. sc. Zorica Plavšic - magistar nauka za javno zadravlje

Gradski zavod za plucne bolesti Beograd

ZDRAVLJE ŽENE I PUŠENJE

Važno upozorenje: Ukoliko planirate bebu, nemojte pušiti cigarete

Svi smo culi upozorenja o štetnim efektima pušenja po zdravlje. Pušenje izaziva rak, povecava rizik za nastanak srcanih oboljenja, povezano je sa nastankom mnogih zdravstvenih problema itd. Tužna cinjenica je da 23 miliona žena u SAD puši . Nasuprot ovim upozorenjima stoji istina da je pušenje kao faktor rizika po zdravlje moguce spreciti. I pored toga i dalje 140.000 žena svake godine umre zbog pušenja cigareta, a najveci procenat, 27% se nalazi u dobnoj grupi 25 do 40 godina.

Žena pate od istih posledica pušenja kao i muškarci: razne vrste malignih oboljenja , kardiovaskularnih oboljenja, oboljenja respiratornih puteva, ali pored toga, žene imaju i posebne rizike po zdravlje vezane za pušenje cigareta.

Oralna kontraceptivna sredstva i pušenje

Žene koje puše i koriste oralna kontraceptivna sredstva na vecem su riziku da obole od srcanih oboljenja kao što je zgrušavanje krvi, infarkt srca i šlog. Ovaj rizik se povecava sa godinama starosti tako da žene preko 35 godina koje puše ne bi smele da koriste oralna kontraceptivna sredstva.

Trudnoca i pušenje

Ukoliko trudnica puši, plod koji se razvija u njenom telu izložen je takode štetnim efektima duvanskog dima. Krvni sudovi majke povezani su preko posteljice (placente) sa krvnim sudovima ploda. Ukoliko trudnica puši postoji veliki rizik da dode do preveremenog porodaja, rodenja deteta sa manjom telesnom težinom, pobacaja, intrauterine smrti ploda, urodenih anomalija.

Kada majka udahne duvanski dim, štetni sajstojci kojih ima preko 4000, preko organa za disanje prelaze u krv majke, ali i u krv ploda.

Od svih štetnih hemijskih supstanci iz duvanskog dima za dva bioprodukta se pouzdano zna da ometaju razvoj ploda. To su ugljen monoksid i nikotin.

Ugljen monoksid je smrtonosni gas koji se cetiri puta brže vezuje za crvena krvna zrnca i samim tim smanjuje mogucnost vezivanja kiseonika. Kao posledica toga smanjena je koncentracija kiseonika u krvi majke. Istovremeno se smanjuje i koncentracija kiseonika u krvi još nerodenog deteta. Ovaj nedostatak kiseonika usporava rast ploda i dete se rada sa smanjenom telesnom težinom.

Nikotin, veoma jaka droga , izaziva blagi i kratkotrajni osecaj zadovoljstva kod pušaca, ali i jaku zavisnost. Nikotin lako prelazi kroz placentu i ponekad je njegova koncentracija u krvi ploda veca nego u krvi majke. Nikotin takode može da se nade i u plodovoj vodi, ali i u majcinom mleku. U jednom istraživaju je pokazano da nikotin iz majcinog mleka remeti san deteta i smanjuje izlucivanje mokrace za jednu trecinu.

Strucnjaci kažu da kada bi sve trudnice prestale da puše broj mrtvorodene dece bi se smanjio za 11%, a smrt odojcadi za 5%.

Komplikacije u trudnoci

Pored manje telesne težine novorodencadi, kod trudnica pušaca je dva puta veci rizik da dode do odlepljivanja placente i pojave placente previje (neodgovarajuci položaj placente). Ovakva stanja mogu da dovedu do obilnog krvarenja u toku porodaja što povecava rizik od smrti i majke i bebe.

Deca majki koje su pušile u trudnoci imaju veci rizik da se rode sa anomalijama kao što je defekt srcane pregrade. Ispitivanja su pokazala da se ovaj rizik povecava sa vecim brojem popušenih cigareta dnevno.

Pušenje u trudnoci je najjaci faktor rizika za nastanak iznenadne smrti novorodenceta. Bebe pušaca tri puta cešce mogu da umru zbog ovog sindroma nego bebe majki koje nisu pušaci.

Poremecaji u razvoju deteta

Nedostatak koncentracije i hiper reaktivnost deteta nastaju kao posledica štetnog efekta pušenja u toku trudnoce. Postoji povezanost i sa drugim poremecajima u razvoju ukljucujuci i mentalnu retardiranost.

Šta ciniti?

Upoznavanje sa stvarnim štetnim efektima pušenja je veoma jak motiv da buduca majka odluci da prestane sa pušenjem i to pre nego što se odluci na korak ka materinstvu. Sama cinjenica da štetne posledice ne trpi samo pušac vec i cela porodica kao pasivni pušaci je dodatni motiv. Doneti odluku ponekad je teško. Potrebna je podrška ali i lekovi koji ce pomoci pušacu da istraje u svojoj odluci, ali ce takode smanjiti intenzitet apstinencijalnih simptoma koji mogu da se jave po prestanku pušenja.

Odredene hemijske supstance imaju sposobnost da imitiraju efekat nikotina, a da pri tome ne stvaraju zavisnost. Jedna od takvih je i Citizin, aktivna supstanca iz biljke Cytisus Laburnum poznate u narodu kao Zlatna kiša. Na našem tržištu se nalazi u obliku tableta koje se koriste samo 25 dana. Vazno je da pušac najpre porazgovara sa strucnim licem (lekarom ili farmaceutom), a zatim da tacno po uputstvu koristi lek.

Buduce mame koje prestanu da puše smanjice rizik od pobacaja, iznenadne smrti novorodene bebe i male težine bebe na rodenju. Beba ce biti rodena bez nikotina u krvi i nece biti u riziku da kasnije u životu oboli od hronicnih oboljenja kao što je astma ili kao što su poremecaji u razvoju.

Dovoljno razloga da napravite prvi korak i zauvek se rešite cigareta, za vaše zdravlje i zdravlje vašeg deteta.